'ALO !!!

Svakom od nas se desilo da da sebi malo oduška i razmišlja o tome do kad će živeti i kako će umreti...

Poslednjih par dana, kolega na fakultetu kljuca po mozgu meni i okolini kako je njemu životni san da CRKNE u 25-oj....

Onda me je naveo na razmišljanje, i došao sam do dva zaključaka....

- Ako će da me udari nešto na ulici, neka me udari nešto glomazno, masivno, da me razvuče po ulici. Važno je da ne osetim, pa neka me srtužu sa asfalta dva dana....

- Ako doživim duboku starost, i kad krenem da se vučem okolo kao kornjača, bolje da sebi skratim muke nego da maltretiram sebe i svoju porodicu...

Ne znam zašto, ali sebe smatram za štetočinu, gde ja prođem tu trava ne raste....

Ne baš štetočinu kao što su pacovi, ne širim zarazu, nije da imam polne bolesti ili hepatitis abecedu, a ni za to nisam baš siguran, sve dok ne uradim testove....

Nemam nikakve prihode ali zato imam enormne rashode, meni u prilog ide to što studiram i što učestvujem u društveno-korisnim radovima tj. s' vremena na vreme operem sudove i usisam kuću, ne toliko često koliko bih trebao... Keva mi već duže vreme priča kako sam skup za izdržavanje, da će da me uda za neku elokventnu ''snajku'', ne bi li me skinula sa budžeta...

Ovo može i da dođe kao lični oglas, čisto da Kevi skratim muke. Tako da, ako ima zainteresovanih neka se jave na dobro poznati broj ili na mail....

Ne znam zašto sam pisao o ovome, možda postoji veoma dobar razlog, ali ipak nisam siguran, ili čisto da ubijem dosadu.....  

Da se nadovežem na prethodnu priču...

Tokom analiza i testiranja, bili smo podeljeni u grupe po nas 15-ak, dok su jedni vadili krv drugi su bili kod dermatologa i tako sve u krug....

Došli mi na razgovor sa psihijatrom. Sedimo u čekaonici, ulazimo po četvorica na razgovor. Zvala pot.poručnika da mu kaže da ne galamimo, posle minut izlazi totalno izbezumljen: - Momci srećno vama, ova nije normalna...

Ušli mi, krene lagana priča, predstavili se, ko smo, odakle smo, sve normalno...

Pitala čime nam se bave otac i majka? Mi krenemo redom da odgovaramo, prvo Milan.

Majka je trgovac, a otac radi kao menadžer u jednoj firmi kod Konja na Trgu.

Tu ga je prekinula, i počela da urla...

Kako smeš da kažeš kod Konja!? Jesi li ti normalan!? Znaš li ti čiji je to spomenik!? To ti je spomenik Kneza Mihaila, i ne kaže se na Trgu nego na Trgu Republike!!! Kako te nije sramota!?

I onda mi je, potpuno mirnim glasom, rekla da ja odgovorim.

-Majka je domaćica, otac je taksista...

A taksista, koja firma? Koji broj? Jel' ovde u Beogradu?

-Ne znam, pre par dana je menjao firmu. Jel' toliko bitno?

Naravno da nije bitno! Ovde ja postavljam pitanja! Ćuti tu!

Nakon toga je rekla ostalima da izađu a ja da ostanem.

Znaš šta? Ja ću ovde napisati da si prošao, ali hoću da dođeš za 5 dana u KBC na Karaburmi na ponovni razgovor. Ali obavezno dođi sa ocem.

Meni kroz glavu, ova il' se loži na taksiste il' oće da se grebe za vožnje.

- A u KBC kad dođem, koga da tražim? Kako se zovete? Koja soba?

Nebitno samo ti dođi, ali obavezno sa ocem, i na šalteru traži neuropsihijatra.

Sve se mislim, ako na šalteru budem pitao, samo će da bude, paf šamar, navuku košulju i pravac ludara

-Dobro, za pet dana, KBC Karaburma, u redu. Mogu da idem?

Ali sa ocem obavezno da dođeš, nemoj da zaboraviš. Ovde sam ti pisala da si prošao razgovor.

- Da, da, sigurno... 

Ma pazi što ću da dođem, nisam toliko lud... 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Zaradite uz pomoć Google-a
• Zaradite uz pomoć Google-a
• Bacačica kugle...
• License Agreement...
• Ženski mozak...
• Kud si poš'o sa cvetom u kosi...
• Lopata
• Zdravo za gotovo.... :D
• Što ja volim taj sex....
• Baby face...

• Scene iz života [30]
• Ljubitelji piva [2]
• Zarada... [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom