Prošlosti... nisi bila Bog zna šta...
jovanov123 | 01 Novembar, 2010 00:52
Dok su vršnjaci imali probleme sa alkoholom, porodicom, novcem ja sam se susreo sa dva najgora zla, sa sektom i drogom. Bila je to neka mala sekta u usponu,dobre propagande i sa finim obrtom novca.
Jednog dana mi je igrom slučaja dospeo letak u ruke, po običaju ne čitam letke ali bacio sam oko da vidim šta je. Na njoj je pisalo da je to društvena organizacija tj. skup ljudi koji su nezadovoljni svojim životom. Raspitao sam se kod ortaka o čemu se radi. I ako je izgledalo nebulozno na prvi pogled, ortak mi je rekao je to grupa normalnih ljudi i ono najvažnije da je dobar obrt novca. Ja onako mlad i zelen, delija momak, otišao sam sa ortakom na taj skup, da vidim o čemu se tu radi.
Okupljanje je bilo u starom atomskom skloništu gde je inače stoni tenis klub. Osnivač te grupe je bio jedan gastrabajter, niko mu nije znao ime ali svi su ga zvali čika Paramutin. Kada sam se prvi put pojavio sve mi je bilo nepoznato i novo ali su me dobro prihvatili. Paramutin je svima kupio po mobilni telefon, marke Nokia 3310 koji je tada bio hit. Stalno nam je kupovao klopu, firmiranu garderobu, uvek si mogao njemu da se obratiš ako su ti bile potrebne pare i slično. Nakon nekog vremena sam shvatio da su u pitanju mutni poslovi.
Prvo su počeli nekakvi obredi, potom se nisu pojavljivali neki likovi koje sam znao iz viđenja, a kasnije sam saznao da su poginuli odrađivajući neke zadatke. Nakon što sam saznao hteo sam da odustanem, ali je već bilo kasno, pod pretnjom nisam smeo. Sutradan me je čika Paramutin poslao da odnesem paket na određeno mesto. Nisam znao šta je u pitanju ali me je strašno interesovalo, bila je droga.
Iz dana u dan sam nosio pakete po celom gradu, sve dok jednog trenutka nisam otvorio paket i probao, sa mišlju jednom se živi i valja sve da se proba. Tada mi se svidelo,prepustio sam se čarima droge, mislio sam da je to ono što me čini drugačijim, zajedno sa tim polako se menja moje ponašanje,želje i način života. Paramutin mi je nakon nekog vremena zavrnuo slavinu, nema para nema droge. Počeo sam da kradem, iznosio sam stvari iz kuće. Roditelji kad su saznali izbacili me iz kuće,a čika Paramutin je digao ruke od mene.
Spavao sam gde sam stigao,jeo iz kontenjera, ma pravi boemski život. I tako kao klošar mesec dana nisam se nikom obratio za pomoć. Sve dok jednog dana dok sam spavao u jednom sokaku u centru grada, prišao mi je čovek. A ja kad sam ga pogledao, u kontuznom stanju, činilo mi se da vidim svetca sa oreolom oko glave. Kao u filmovima pružio mi je ruku kao i odveo me u grupu za odvikavanje čiji je bio član . I tako sam pobedio dva najveća poroka koja postoje.
Scene iz života |
Permalink |
Komentari (7) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Novembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||