'ALO !!!

Ko rano rani sam u nju upada al' ćud nikada.....

jovanov123 | 05 Novembar, 2010 00:45

Jutro svanulo, ja fino naspavan i oran, krenem na predavanja...

Uđem u bus, a na sledećoj stanici se napunio, nema gde da pljuneš..

Ja ne mogu da stojim normalno, skroz iskrivljen, tolika je gužva da ne mogu telefon da izvadim iz džepa, jer na svakoj stanici viču : ''Ma ima mesta, 'ajde poguraj malo''......

Gledam okolo, sve se mislim, gde ste penzioneri krenuli, penzija pre 5 dana bila, provereno znam jer sam čekao kilometarski red da platim račune.

Ne znam zašto, ali jednoj babi je palo na pamet da sa sredine ode pozadi. A baba jednom nogom u grobu, drugom u autobusu. Kako pored koga prođe i zgazi tako je pitaju : ''Gde ćeš baba, vidiš da je puno''? ..... A baba ne ferma nikog ni dva posto, nikom da se izvini. Prođe pored mene, zgazi me, izvinjenje bi bilo dovoljno, a ona mumla: '' aauu ova omladina, ne može da se prođe od njih''.

Malo je falilo da joj se proderem: '' Šta od omladine sve penzioneri u busu, idi baba umri, sad si našla da se švrćkaš okolo ''.

Stig'o do Trošarine treba da izađem, deda jedan stao na vrata ne planira da se mrda. Svi ga guraju a on i dalje ne mrda i još je digao ruke, ne zna gde će. Provučem se nekako i pitam ga zar ne bi bilo lakše da je sišao pa da se vrati. I on promumla: ''auuu ova omladina, sve im smeta''. Meni para na uši krenula.

Taman da siđem, rulja pred vratima, nemam gde da prođem. Samo je falilo da krenu unutra i da me unesu, morao sam da se laktam da bih našao izlaz. Doživaljam nervni slom, krenem da im psujem sve po spisku, i uzduž i popreko.

I poteram dalje, kad na prvom pešačkom uleti kreten sa džipom u krivinu nekih 50-60km/h. A zeleno je bilo za pešake, malo je falilo da me udari, da me je udario ne bih ni osetio, tačno bih mu pod točkove leg'o.

Stignem nekako na predavanje, a profesor pominje blogove. Sve se mislim, sto mu blogova, moraću i o ovome da pišem.....