'ALO !!!

Kaži ko te ljubi dok sam ja na straži....

jovanov123 | 07 Novembar, 2010 03:27

Prijavio sam se za vojnu akademiju, i dobio poziv da idem na testiranje. Tri dana na akademiji, lekarski pregledi, psiho testovi i fizička spremnost.

Koliko sam čuo i informisao preko interneta, uslovi su bili idealni. Školovanje, polaganje C kategorije, obuka skijanja na Kopaoniku, služenje vojnog roka, čin pot.poručnika nakon akademije i zaposljenje u vojsci gde je beneficirani radni staž, šta reći više?

Otišao do devojke da se pozdravim, poželela mi sreću i sva je bila istripovana kao da me neće videti mesec dana. Pobogu srećo ne idem na ratište. I nakon toga pokupim stvari i odem.

Stigli ortak i ja, tamo nas dočekao pot.poručnik i uveo nas u dom, pokazao gde je šta i na prvi pogled fino je izgledalo. Prva noć, vatreno krštenje, malo nervoze i niko ne spava. Ja sam pokušao da zaspim, ali sam se vrteo satima, kao da imam gliste u dupetu. Počelo ćebe da me bocka, pogledam kad ono ćebe iz 40-tih godina, dal' su ovo ikad prali? I tome slična pitanja su krenula da mi se vrmzaju u glavi...

Sutradan uveče nakon rađenih analiza i lekarskih pregleda smo imali slobodno, mi krenuli u TV salu, taman treba Barsa-Real da počne. Došli mi, kad tamo sobna antena stoji na TV-u. Pokušavamo da nađemo kanal, kao da iz Kambodže tražimo signal.

Tako da od zanimacije ništa posebno nije bilo, morali smo da improvizujemo. Sve u svemu bilo je super, bio je vikend, od oficira nije bilo nikog. Sve informacije u vezi obuke i školovanja smo imali iz prve ruke jer su ostali na dežurstvu par ''studenata'' tj. nesrećnika jer su trebali da imaju slobodno.

Na kraju iz meni nepoznatih razloga nisam bio primljen. Ko zna zašto je to dobro.