'ALO !!!

Ja onako fin dečkić, pupertetlija. San svake tašte, svaka bi me za zeta poželela. Ljudi kad me vide daju mi 16-17 godina, a meni tek 21. 

I dan danas mi se dešava da mi traže ličnu kartu kad kupujem cigare, ali scena kod fakulteta, da mi ista žena traži ličnu kartu dva puta u dva dana... I kad pogleda ličnu, sva u čudu: ''Pa ti imaš 21...'' .

Pre 5-6 godina, u kladionici me nisu cimali za godine, bez problema sam uplaćivao i podizao tikete, a sad u koju god drugu  kladionicu da odem (gde me ne znaju) sa vrata mi viču: ''Nemaš 18, izađi napolje'' ...

Ortaci sa kojima igram fudbal, jedno vreme su me zvali dete King Kong-a .... mrcina dva sa dva, a kao dete....

Kad sam putovao za Prijepolje, sa društvom, ortak Cux me upoznaje sa drugaricom. Posle nekog vremena pričamo ona i ja, i ona od jednom:

Koje si ti godište?

89'....

89' ?????? ja mislila ti si 92/3'?

Šta si mislila? Išao sam sa Cuxom u osnovnu, sedeli smo zajedno u klupi 4 godine...

Kako??? Pa on izgleda kao 87, a ti kao klinac... 

A ja sa osmehom, evo ti lična karta.... :D

Facebook je život, a sve ostalo su sitnice... 

To pokazuju grupe tipa: ''Al je lep ovaj svet, gore inbox, dole chat'', ''i tako dan za danom, sedimo pred kockastim ekranom''...
Takođe postoji mali milion debilnih grupa kao što su: '' Svi mi koji se zovemo na A ili volimo nekog na A'' i tako cela azbuka...

Još jedan debilitet je uvideo svetlost dana. Devojka, starosti nekih trišavih 15-16 godina, koja se na svom facebook profilu predstavlja pod pseudonimom ''Maja Brate Samo Bahato'', je postavila gomilu slika na kojima na 374 načina pozira u tangama. Ali bizarna stvar je ta što iz tangi izbija žbunčina, koja izbija na sve strane kao mahovina. Naravno pokrenuta je akcija u vezi toga, stvorena je grupa ''Svi mi koji cemo dati po 10 din za Maju Brate [za depalaciju-budimo humani]''.
E pa narode ako imate milosti, ako se saosećate sa jadnicom, molim Vas pomozite joj. Devojci je potrebno da joj neko lupi šamar da se resetuje u rano detinjstvo, da opet gotivi kašicu i sokiće na slamčicu...

Ali vrhunac debiliteta je kada neko lupi like na svoju umotvorinu.... 

Nakon uzaludnog zveranja u tv, pošto nije bilo ništa zanimljivo, seo sam za fejs. Ne znam zašto nadao sam se da ću videti nešto pametno... 

Nada je lipsala, ništa pametno nisam video, možda sam i ćorav... Ali bilo je stvari koje su mi privukle pažnju.

Prvo je ortak linkovao profile sa debilnim imenima (npr. ТатаПробалаСамПишу Nbg , i to od devojke tj.deteta koje je 94')...

Takođe sam video da masovno koriste novu aplikaciju ''phrases''. Sve su tipa ko te voli? šta će ti se desiti sutra? na koga ličiš? šta ti kažu kurta, murta i ostali idioti?

Od dosade nisam znao šta da radim, nije mi se spavalo, pa sam i ja krenuo sa phrases-ima... Toliku diskriminaciju i omaložavanje nisam nigde video...

Evo šta mi je sve ispalo:

- Tvoj posao za 10 godina: Klošar

- Ako bude 10 like-ova uradićeš ovo:  Staviću pirsing na penis

- Saznaj ko te voli STVARNO: Ma ne voli te niko.... Ni ja te ne volim.... PA POGLEDAJ SE U OGLEDALO NA ŠTA LIČIŠ.... TI SI DOKAZ DA ČOVEK POSTAO OD MAJMUNA... Moj predlog je da promeniš frizuru.... i to pod hitno....

- Da li se drogiraš: Dileru

- Kako ćeš umreti: Zubar će ti polomiti zub i iskrvarićeš do smrti

- Koje je tvoje indijansko ime: Ošinuta Sova

- Kakav si alkoholista: Ti si istrenirani profesionalac

- Sa kim ćeš se smuvati: Sa lezbejkom

Ako ste imali bilo kakve nuspojave tokom i nakon konzumiranja soka od hmelja i ječma, odgovore će te naći u dalje prikazanom tekstu.... 

Simptom: Pivo je neobično bledo i bezukusno.
Odgovor: Čaša je prazna.
Akcija: Zamolite nekoga da vam kupi još jedno pivo.

Simptom: Zid ispred vas prekriven je neonskim svetiljkama.
Odgovor:   Pali ste na leđa.
Akcija:  Popnite se uz šank.

Simptom: Usta su vam puna pepela od cigareta.
Odgovor:   Pali ste na stomak.
Akcija:  Pogledajte gore.

Simptom: Pivo je bezukusno, košulja vam je mokra.
Odgovor:  Niste otvorili usta ili ste prislonili čašu na pogrešan deo lica.
Akcija: Idite u WC i vežbajte ispijanje pred ogledalom.

Simptom: Stopala su vam hladna i mokra.
Odgovor:   Držite čašu pod pogrešnim uglom.
Akcija: Rotirajte čašu tako da joj otvor gleda u plafon.

Simptom: Stopala su vam topla i mokra.
Odgovor:   Loša kontrola bešike.
Akcija: Stanite pored najbližeg psa i požalite se na njegovo vaspitanje.

Simptom: Patos je zamućen.
Odgovor:   Gledate kroz dno prazne čaše.
Akcija: Zamolite nekoga da vam kupi još jedno pivo.

Simptom: Patos se pomera.
Odgovor:   Iznose vas iz kafane.
Akcija: Zamolite ih da vas odnesu u drugu kafanu.

Simptom: Soba je neobično mračna.
Odgovor:   Bar se zatvara.
Akcija: Pitajte barmena gde živite i krenite kući.

Simptom: Unutrašnjost taksija odjednom poprima čudesne boje i teksture.
Odgovor:   Konzumacija piva prevazišla je vaše kapacitete.
Akcija: Prekrijte usta kesom.

Simptom: Probudili ste se ne znajući kako ste dospeli tu gde ste.
Odgovor:   Verovatno krivljenje prostora i vremena.
Akcija: Popijte još jedno pivo.

Ako imate bilo kakvih nedoumica, slobodno pitajte....  

Ortak nakon srednje odluči da ide u vojsku, i naravno po običaju mora ispraćaj da bude.... 
Pored rodbine, komšija i društva iz kraja, došlo je nas 15-ak iz odeljenja.

Kad su nas sve smestili, red je bio da nazdravimo. Krenuli prvo sa ortakom, zatim krenuli roditelji, deda i još po neko od rodbine. Svako normalan popije malo, a ja alavo čeljade eksiram...
I tako posle 6 bokalčića vinjaka i par čašica domaćih, meni crno pred očima, unezverio sam se. Ortaci mi rekli da sam još malo popio, udario glavom o astal, potom ustao i krenuo svojim putem. Par njih je skočilo da me drže da se ne bih preturio. Odveli me malo napolje na vazduh da dođem sebi, posle toga me smestili u hol da 'oladim malo. Ja odremao sat-dva, odveli me do wc-a da se umijem i uljudim malo. Otišao sam da se fiziološki olakšam, ne progovaram ceo minut, ovi se već zabrinuli da nisam opet zaspao.

Jesi živ??

Jesam...

'Ajde dokle ga tegliš više???

Razvlačim ga Mići za gusle....

Kad su mi pričali šta sam rekao, valjao sam se od smeha, i dan danas se smejem. I dan danas mi nije jasno zašto sam to rekao, šta li sam pričao sve pa mi prećutali, kakve crne gusle mi padale na pamet???
Prvi put sam prekinuo od alkohola, kao da su mi sipali drogu i heroin...

Sutradan sam zvao ortaka kog smo ''ispraćali'', izvinjavao se, ne znam da li sam napravio neko sranje, ne znam šta sam radio...

Počeo da se smeje, rekao mi da sam bio pri sebi koliko toliko kad su me izveli, a da su drugi povraćali, preturali se, haos... Važno je da je bilo super, i njemu a i nama.... 

danas nema mleka, danas nema hleba
zato jedi govna, možda tako treba                                            
neće te pretući, samo dobar budi
danas nema nikog, danas nema ljudi

danas nema sunca, danas nema neba
ni sam sebe nemaš, ali tako treba
danas samo stoka, gleda ispod oka
odvali ti pendrek i baci u jembek 

danas nema struje, danas nema vode
ne sme da se čuje, nema ni slobode
šiptari se kote, jebem te živote
kod njih ima beba ali tako treba

danas nema love, štampaju se nove
danas nema časti, ali ima vlasti
meni nije jasno ko me tako sjeba'
lipsavam k'o pas, ali tako treba

ja nemam snage, nemam pojma, nemam ništa
pa zato odo' ja u večna lovišta
i bolje ja odo' u čamov sanduk drven
nego da sam crven..... 

Svakom od nas se desilo da da sebi malo oduška i razmišlja o tome do kad će živeti i kako će umreti...

Poslednjih par dana, kolega na fakultetu kljuca po mozgu meni i okolini kako je njemu životni san da CRKNE u 25-oj....

Onda me je naveo na razmišljanje, i došao sam do dva zaključaka....

- Ako će da me udari nešto na ulici, neka me udari nešto glomazno, masivno, da me razvuče po ulici. Važno je da ne osetim, pa neka me srtužu sa asfalta dva dana....

- Ako doživim duboku starost, i kad krenem da se vučem okolo kao kornjača, bolje da sebi skratim muke nego da maltretiram sebe i svoju porodicu...

Ne znam zašto, ali sebe smatram za štetočinu, gde ja prođem tu trava ne raste....

Ne baš štetočinu kao što su pacovi, ne širim zarazu, nije da imam polne bolesti ili hepatitis abecedu, a ni za to nisam baš siguran, sve dok ne uradim testove....

Nemam nikakve prihode ali zato imam enormne rashode, meni u prilog ide to što studiram i što učestvujem u društveno-korisnim radovima tj. s' vremena na vreme operem sudove i usisam kuću, ne toliko često koliko bih trebao... Keva mi već duže vreme priča kako sam skup za izdržavanje, da će da me uda za neku elokventnu ''snajku'', ne bi li me skinula sa budžeta...

Ovo može i da dođe kao lični oglas, čisto da Kevi skratim muke. Tako da, ako ima zainteresovanih neka se jave na dobro poznati broj ili na mail....

Ne znam zašto sam pisao o ovome, možda postoji veoma dobar razlog, ali ipak nisam siguran, ili čisto da ubijem dosadu.....  

Da se nadovežem na prethodnu priču...

Tokom analiza i testiranja, bili smo podeljeni u grupe po nas 15-ak, dok su jedni vadili krv drugi su bili kod dermatologa i tako sve u krug....

Došli mi na razgovor sa psihijatrom. Sedimo u čekaonici, ulazimo po četvorica na razgovor. Zvala pot.poručnika da mu kaže da ne galamimo, posle minut izlazi totalno izbezumljen: - Momci srećno vama, ova nije normalna...

Ušli mi, krene lagana priča, predstavili se, ko smo, odakle smo, sve normalno...

Pitala čime nam se bave otac i majka? Mi krenemo redom da odgovaramo, prvo Milan.

Majka je trgovac, a otac radi kao menadžer u jednoj firmi kod Konja na Trgu.

Tu ga je prekinula, i počela da urla...

Kako smeš da kažeš kod Konja!? Jesi li ti normalan!? Znaš li ti čiji je to spomenik!? To ti je spomenik Kneza Mihaila, i ne kaže se na Trgu nego na Trgu Republike!!! Kako te nije sramota!?

I onda mi je, potpuno mirnim glasom, rekla da ja odgovorim.

-Majka je domaćica, otac je taksista...

A taksista, koja firma? Koji broj? Jel' ovde u Beogradu?

-Ne znam, pre par dana je menjao firmu. Jel' toliko bitno?

Naravno da nije bitno! Ovde ja postavljam pitanja! Ćuti tu!

Nakon toga je rekla ostalima da izađu a ja da ostanem.

Znaš šta? Ja ću ovde napisati da si prošao, ali hoću da dođeš za 5 dana u KBC na Karaburmi na ponovni razgovor. Ali obavezno dođi sa ocem.

Meni kroz glavu, ova il' se loži na taksiste il' oće da se grebe za vožnje.

- A u KBC kad dođem, koga da tražim? Kako se zovete? Koja soba?

Nebitno samo ti dođi, ali obavezno sa ocem, i na šalteru traži neuropsihijatra.

Sve se mislim, ako na šalteru budem pitao, samo će da bude, paf šamar, navuku košulju i pravac ludara

-Dobro, za pet dana, KBC Karaburma, u redu. Mogu da idem?

Ali sa ocem obavezno da dođeš, nemoj da zaboraviš. Ovde sam ti pisala da si prošao razgovor.

- Da, da, sigurno... 

Ma pazi što ću da dođem, nisam toliko lud... 

Prijavio sam se za vojnu akademiju, i dobio poziv da idem na testiranje. Tri dana na akademiji, lekarski pregledi, psiho testovi i fizička spremnost.

Koliko sam čuo i informisao preko interneta, uslovi su bili idealni. Školovanje, polaganje C kategorije, obuka skijanja na Kopaoniku, služenje vojnog roka, čin pot.poručnika nakon akademije i zaposljenje u vojsci gde je beneficirani radni staž, šta reći više? 

Otišao do devojke da se pozdravim, poželela mi sreću i sva je bila istripovana kao da me neće videti mesec dana. Pobogu srećo ne idem na ratište. I nakon toga pokupim stvari i odem.

Stigli ortak i ja, tamo nas dočekao pot.poručnik i uveo nas u dom, pokazao gde je šta i na prvi pogled fino je izgledalo. Prva noć, vatreno krštenje, malo nervoze i niko ne spava. Ja sam pokušao da zaspim, ali sam se vrteo satima, kao da imam gliste u dupetu. Počelo ćebe da me bocka, pogledam kad ono ćebe iz 40-tih godina, dal' su ovo ikad prali? I tome slična pitanja su krenula da mi se vrmzaju u glavi...

Sutradan uveče nakon rađenih analiza i lekarskih pregleda smo imali slobodno, mi krenuli u TV salu, taman treba Barsa-Real da počne.  Došli mi, kad tamo sobna antena stoji na TV-u. Pokušavamo da nađemo kanal, kao da iz Kambodže tražimo signal. 

Tako da od zanimacije ništa posebno nije bilo, morali smo da improvizujemo. Sve u svemu bilo je super, bio je vikend, od oficira nije bilo nikog. Sve informacije u vezi obuke i školovanja smo  imali iz prve ruke jer su ostali na dežurstvu par ''studenata'' tj. nesrećnika jer su trebali da imaju slobodno.

Na kraju iz meni nepoznatih razloga nisam bio primljen. Ko zna zašto je to dobro.

Jutro svanulo, ja fino naspavan i oran, krenem na predavanja...

Uđem u bus, a na sledećoj stanici se napunio, nema gde da pljuneš..

Ja ne mogu da stojim normalno, skroz iskrivljen, tolika je gužva da ne mogu telefon da izvadim iz džepa, jer na svakoj stanici viču : ''Ma ima mesta, 'ajde poguraj malo''......

Gledam okolo, sve se mislim, gde ste penzioneri krenuli, penzija pre 5 dana bila, provereno znam jer sam čekao kilometarski red da platim račune.

Ne znam zašto, ali jednoj babi je palo na pamet da sa sredine ode pozadi. A baba jednom nogom u grobu, drugom u autobusu. Kako pored koga prođe i zgazi tako je pitaju : ''Gde ćeš baba, vidiš da je puno''? ..... A baba ne ferma nikog ni dva posto, nikom da se izvini. Prođe pored mene, zgazi me, izvinjenje bi bilo dovoljno, a ona mumla: '' aauu ova omladina, ne može da se prođe od njih''.

Malo je falilo da joj se proderem: '' Šta od omladine sve penzioneri u busu, idi baba umri, sad si našla da se švrćkaš okolo ''. 

Stig'o do Trošarine treba da izađem, deda jedan stao na vrata ne planira da se mrda. Svi ga guraju a on i dalje ne mrda i još je digao ruke, ne zna gde će. Provučem se nekako i pitam ga zar ne bi bilo lakše da je sišao pa da se vrati. I on promumla: ''auuu ova omladina, sve im smeta''. Meni para na uši krenula.

Taman da siđem, rulja pred vratima, nemam gde da prođem. Samo je falilo da krenu unutra i da me unesu, morao sam da se laktam da bih našao izlaz. Doživaljam nervni slom, krenem da im psujem sve po spisku, i uzduž i popreko.

I poteram dalje, kad na prvom pešačkom uleti kreten sa džipom u krivinu nekih 50-60km/h. A zeleno je bilo za pešake, malo je falilo da me udari, da me je udario ne bih ni osetio, tačno bih mu pod točkove leg'o.

Stignem nekako na predavanje, a profesor pominje blogove. Sve se mislim, sto mu blogova, moraću i o ovome da pišem.....

Da li je to ljubav ili alkohol, pitam se sad?

Naravno uvek ima i jednog i drugog, ljubav prema pivu...

Ali, ovim putem želim da izdam saopštenje svim muškarcima da dobro razmisle kada im nepoznata ženska osoba ponudi pivo. Jer mnoge žene ga koriste kao drogu kojom mame osobe muškog pola i kasnije siluju. Ta vrsta droge se nalazi u tečnom stanju i svuda je ima: u flašama, čašama, burićima i na točenje, znači dostupno.

Žene tj. seksualni napadači ga koriste na žurkama i u barovima da bi ubedile svoje muške žrtve da idu sa njima do njihove jazbine ne bi li spavali sa njima.Dovoljno je da navedu muškarca da popije par komada i onda ga jednostavno ili pod pretnjom pozove svojoj kući na seks bez obaveza.

U ovakvim situacijama muškarci ostaju bespomoćni. I posle nekoliko piva, muškarci podležu nagonu da spavaju sa mnogo pokvarenim, neprivlačnim ženama koje ih, na njihov šarm i lepotu , nikada ne bi privukle. Jutro posle pijenja piva muškarci se bude sa bledim sećanjem na to šta im se dešalavo prethodne noći, šta su činili, ali najčešće se bude sa poznatim osećajem da se nešto loše dogodilo.

U drugim slučajevima, nesrećnici koji ne znaju šta li su Bogu zgrešili pa im se to dogodilo, kratki su za ušteđevinu, putem poznate prevare zvane ''veza''. U najgorim slučajevima, žene lukavo uhvate nedovoljno spremne muškarce( koji su mladi,jaki i glupi ), na duži oblik ropstva i mučenja, poznat kao ''brak''.

Ako ste žrtva ovakve prevare, ili slične, postoje udruženja za podršku muškarcima, gde možete da popričate sa slično prevarenim personama.

Slične priče možete naći  u ''Zov prirode'' i ''Mi i životinje, ima li razlike?'' .......  

Dok su vršnjaci imali probleme sa alkoholom, porodicom, novcem ja sam se susreo sa dva najgora zla, sa sektom i drogom. Bila je to neka mala sekta u usponu,dobre propagande i sa finim obrtom novca.

Jednog dana mi je igrom slučaja dospeo letak u ruke, po običaju ne čitam letke ali bacio sam oko da vidim šta je. Na njoj je pisalo da je to društvena organizacija tj. skup ljudi koji su nezadovoljni svojim životom. Raspitao sam se kod ortaka o čemu se radi. I ako je izgledalo nebulozno na prvi pogled, ortak mi je rekao je to grupa normalnih ljudi i ono najvažnije da je dobar obrt novca. Ja onako mlad i zelen, delija momak, otišao sam sa ortakom na taj skup, da vidim o čemu se tu radi.

Okupljanje je bilo u starom atomskom skloništu gde je inače stoni tenis klub. Osnivač te grupe je bio jedan gastrabajter, niko mu nije znao ime ali svi su ga zvali čika Paramutin. Kada sam se prvi put pojavio sve mi je bilo nepoznato i novo ali su me dobro prihvatili. Paramutin je svima kupio po mobilni telefon, marke Nokia 3310 koji je tada bio hit. Stalno nam je kupovao klopu, firmiranu garderobu, uvek si mogao njemu da se obratiš ako su ti bile potrebne pare i slično. Nakon nekog vremena sam shvatio da su u pitanju mutni poslovi.

Prvo su počeli nekakvi obredi, potom se nisu pojavljivali neki likovi koje sam znao iz viđenja, a kasnije sam saznao da su poginuli odrađivajući neke zadatke. Nakon što sam saznao hteo sam da odustanem, ali je već bilo kasno, pod pretnjom nisam smeo. Sutradan me je čika Paramutin poslao da odnesem paket na određeno mesto. Nisam znao šta je u pitanju ali me je strašno interesovalo, bila je droga.

Iz dana u dan sam nosio pakete po celom gradu, sve dok jednog trenutka nisam otvorio paket i probao, sa mišlju jednom se živi i valja sve da se proba. Tada mi se svidelo,prepustio sam se čarima droge, mislio sam da je to ono što me čini drugačijim, zajedno sa tim polako se menja moje ponašanje,želje i način života. Paramutin mi je nakon nekog vremena zavrnuo slavinu, nema para nema droge. Počeo sam da kradem, iznosio sam stvari iz kuće. Roditelji kad su saznali izbacili me iz kuće,a čika Paramutin je digao ruke od mene. 

Spavao sam gde sam stigao,jeo iz kontenjera, ma pravi boemski život. I tako kao klošar mesec dana nisam se nikom obratio za pomoć. Sve dok jednog dana dok sam spavao u jednom sokaku u centru grada, prišao mi je čovek. A ja kad sam ga pogledao, u kontuznom stanju, činilo mi se da vidim svetca sa oreolom oko glave. Kao u filmovima pružio mi je ruku kao i odveo me u grupu za odvikavanje čiji je bio član . I tako sam pobedio dva najveća poroka koja postoje.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Zaradite uz pomoć Google-a
• Zaradite uz pomoć Google-a
• Bacačica kugle...
• License Agreement...
• Ženski mozak...
• Kud si poš'o sa cvetom u kosi...
• Lopata
• Zdravo za gotovo.... :D
• Što ja volim taj sex....
• Baby face...

• Scene iz života [30]
• Ljubitelji piva [2]
• Zarada... [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom